Akcija «Neka žene odluče!»

Ženska vlada i Evropski pokret u Srbiji vodili su, za vreme trajanja predizborne kampanje za parlamentarne izbore, tokom decembra 2006. i januara 2007. godine, kampanju «Neka žene odluče» u kojoj su pozvali žene da iskoriste svoj glas na izborima 21. januara i pomognu Srbiji da mirno i samopouzdano zakorači putem daljih demokratskih promena. Jedan od ciljeva kampanje bila je i podrška ženama – kandidatkinjama na svim izbornim listama. U tom smislu, istaknuto je očekivanje da će se nakon izbora u organima vlasti naći veći broj žena i da će se u Narodnoj skupštini i Vladi primenjivati politika ravnopravnosti polova.

Tokom ove akcije, članice Ženske vlade posetile su veći broj gradova u Srbiji, učestvovale u uličnim akcijama i na tribinama i predstavljale ove poruke u medijima. Završna Konvencija održana je u Beogradu, uz prisustvo velikog broja gostiju. Fotografije sa ovih događaja možete pogledati u galeriji.

Danas možemo da zaključimo da su tokom ove predizborne kampanje političke stranke, može se reći po prvi put nakon prvih višestranačkih izbora, prepoznale žensko biračko telo. Učesnici u izbornoj utakmici posebno su se obraćali ženama. Želja da se pridobiju glasovi apstinenata na izborima (među kojima je najveći broj žena) prinudila je učesnike u izbornoj utakmici da u ponudu svom biračkom telu uključe i set jasno prepoznatljivih poruka upućenih određenoj grupaciji žena koju je svaki od izbornih takmaca prepoznao kao svoje biračko telo. Tako su se u kampanjama mogle čuti poruke: «Žena, a ne sluškinja», «Žena je zakon», «Tražimo ukidanje PDV-a za proizvode namenjene deci», «Previše je u politici bilo nas muškaraca», «Treba stvari menjati, treba da žene ravnopravno odlučuju», «Obezbedićemo plaćanje zdravstvenih pregleda za rizične kategorije žena iz budžeta» i slično. Političari su držali posebne tribine na kojima su isticali važnost žena za srpsko društvo. Predsednik Demokratske stranke uputio je pismo svakoj ženi među biračima, izlažući izbornu platformu ove stranke okrenutu ženama i pozivajući ih da izađu na izbore, a forumi žena koalicije okupljene oko Liberalno demokratske stranke vodili su posebnu žensku kampanju.

Fokusiranje na žensko biračko telo bilo je vidljivo od početka izborne kampanje. Predlagači kandidatskih lista «takmičili» su se ističući svoju kandidatkinju za premijerku. Po prvi put je u najširoj javnosti izneta mogućnost da žena bude na čelu Vlade. Verujemo da je tome na odredjeni način doprinela i pažnja i podrška koju je u javnosti dobila akcija za izbor Ženske vlade.

Tokom same izborne kampanje, a posebno nakon proglašenja rezultata izbora, Ženska vlada posebno je istakla očekivanje da će u novom sazivu parlamenta biti najmanje 30% žena. Budući da zakon nema pravilo koje obezbeđuje kvotu za manje zastupljeni pol i u odnosu na distribuciju mandata koje lista osvoji, preostalo je samo da se apeluje na čelne ljude u partijama da poštuju ovaj princip. Tim povodom Ženska vlada organizovala je konferenciju za medije na kojoj su, izmedju ostalog, predstavljeni i komparativni podaci o učešću žena u parlamentu u drugim zemalja, a uputila je i pisma predsednicima svih parlamentarnih stranaka sa ovom porukom.

Nakon konstituisanja novog saziva parlamenta možemo da konstatujemo da je došlo do velikog pomaka u zastupljenosti žena, ali da rezultati još nisu u potpunosti zadovoljavajući. Naime, u prethodnom sazivu Narodne skupštine bilo je samo 10,8% žena, a u novom će ih biti 20,4% (51 od ukupno 250 poslanika). Imajući u vidu da među biračima u Srbiji većinu čine žene - čak 52%, da Ustav Republike Srbije garantuje ravnopravnost žena i muškaraca (član 100), da obavezuje državu da vodi politiku jednakih mogućnosti (član 15), kao i da evropski standardi podrazumevaju najmanje 30% žena u institucijama vlasti, naša zemlja se po ovom kriterijumu još uvek ne ubraja u napredne demokratije.

PODACI O UČEŠĆU ŽENA U PARLAMENTIMA

Sa zadovoljstvom, ipak, zaključujemo da je akcija «Neka žene odluče» značajno doprinela ostvarenom pomaku. Ali kako nam predstoji još dosta posla, Ženska vlada će se i dalje zalagati za izmenu izbornih propisa i donošenje zakona kojima će se obezbediti poštovanje ravnopravnosti polova. Pri tom treba imati u vidu da se u svetu kvote u političkom životu smatraju legitimnom merom u sprovođenju principa jednakih mogućnosti. Efekat zakonskih kvota u zemljama u kojima su uvedene je vidan (s obzirom na porast učešća žena u političkom životu), a poseban uticaj imaju tzv. «dobrovoljne» ili «partijske» kvote koje svojim statutima propisuju same političke partije. Tako, u skandinavskim zemljama žene zauzimaju preko 40% poslaničkih mesta, a u Velsu čak 50%. Pored toga, većina evropskih zemalja i sve balkanske zemlje, osim Srbije, donele su zakon o ravnopravnosti polova.

Neposredni cilj izmena za koje će se zalagati Ženska vlada biće, dakle, povećanje učešća žena u predstavničkim telima, ali dugoročni cilj svakako je stvaranje pretpostavki za aktivno učestvovanje žena u kreiranju politike i donošenju društvenih odluka.

Ženska vlada apeluje, takodje, da više žena bude u novoj Vladi Republike Srbije i u izvršnoj vlasti uopšte. Polazi, pri tom, od stanovišta da sva postavljenja treba da reflektuju društvo u celini i da treba budu usmerena ka uključivanju predstavnika svih slojeva društva, a posebno da bi javna administracija svakako imala koristi od različitih perspektiva koje bi žene donele kreiranju politika. Ženska vlada se zalaže da sva imenovanja budu u skladu sa propisanim kriterijumima stručnosti, da budu sprovedena na osnovu pravičnih i otvorenih procedura koje obezbedjuju da bude izabrana najbolja kandidatkinja ili kandidat, ali smatra da manje predstavljene grupe svakako trebalo ohrabrivati da se kandiduju za javna nameštenja. U tom smislu, trebalo bi posebno imati u vidu i Preporuku Komiteta ministara Saveta Evrope od 12. marta 2003. godine, da u svakom telu koje odlučuje o javnim poslovima treba da bude najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola. U Norveškoj, na primer, broj žena u Vladi poslednjih 20 godina nije pao ispod 20%. Na najvažnijim pozicijama izvršne vlasti u mnogim evropskim zemljama, u Evropskoj uniji, u Sjedinjenim Američkim Državama i širom sveta su žene: Angela Merkel, Tarja Halonen, Dora Bakojani, Ursula Plasnik, Kolinda Grabar Kitarović, Gordana Đurović, Danuta Hubner, Benita Ferero Valdner, Nensi Pelosi, Kondoliza Rajs i mnoge druge. Mnogo pažnje privlače i kandidatkinje na predstojećim predsedničkim izborima: Segolen Roajal u Francuskoj i Hilari Rodam Klinton u SAD.

Žene su, kao što se vidi, pokazale spremnost da, ravnopravno sa muškarcima, budu nosioci promena. Iskazale su jasno stav da žele da neposredno odlučuju o javnim poslovima, da aktivno učestvuju u pripremi zakona i vladinih mera, da prate njihovu primenu i preuzmu deo odgovornosti za pravac društvenih promena. Nastupajuća 2007. godina proglašena je u Evropi Godinom jednakih mogućnosti. Ženska vlada očekuje i zalagaće se da se to, u svim sferama društvenog života, ostvari i u Srbiji.